ПРАВИЛА ПИСАЊА РИМСКИХ БРОЈЕВА

Врло користан подсетник за писање бројева римским цифрама. Испробај своје знање пишући бројеве :

  • прве десетице
  • друге десетице
  • бројеве до 50
  • бројеве од 50 до 100
  • бројеве од 100 до 500
  • бројеве од 500 до 1000

СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА ОДРЕЂУЈУ ЊИХОВУ УПОТРЕБУ

 

СВОЈСТВА МАТЕРИЈАЛА ОДРЕЂУЈУ ЊИХОВУ УПОТРЕБУ

  • Од чега се прави посуђе?  Зашто баш од метала?
  • Зато што добро проводи топлоту.
  • А да ли може да се кува у пластичним шерпама? Зашто? Шта би се догодило? Јесу ли сви делови шерпе од метала? Зашто дршке имају превучену гуму?
  • Да ли се куће могу правити од леда? Како би се оне грејале?
  • Опанак, дрвена запрежна кола, посуђе од глине – какве материјале су људи користили да би направили ове предмете?
  • Природне !
  • А зашто су касније мењали материјале?
  • Од којих материјала су људи у прошлости израђивали различите предмете? Зашто нисмо шили опанке од платна?
  • Од чега се данас праве чизме? Зашто се ђон на ципелама прави од гуме а не од картона?

 

Ова питања и њихови одговори указују само на један закључак : својства материјала одређују њихову употребу, односно опредељују људе у избору материјала за прављење одређеног предмета.

Вратимо се на почетак текста и подсетимо се својстава.

топлотна проводљивост – метално посуђе

топлотна изолација – пластично посуђе, гумена дршка

тврдоћа – камен, цигла

еластичност, непропусност  – гумени ђон

провидност – стаклени прозор

Наравно, нас окружује обиље предмета, грађевина, машина и уређаја.

         

Многи од њих настали су тек када је човек изумео идеалан материјал за њихову израду а и многи материјали су откривени и произведени захваљујући машинама, уређајима и алатима – или једноставније, напретком науке.

 

ДА ЛИ СЕ МАТЕРИЈАЛИ МОГУ ПОНОВО УПОТРЕБИТИ

 

Услед велике производње и широке употребе суочени смо са дотрајалошћу неких предмета, њиховим ломом или немогућности да се поново употребљавају. Тада ти предмети постају отпад.

   

Са друге стране, неки предмети предвиђени су за једнократну употребу.

   

Када би једноставно одбацили предмете који су дотрајали или се употребљавају једнократно имали би проблема са одлагањем отпада, нарочито оног који се не разрађује у природи.

Људи ову врсту проблема решaвају рециклажом – поновном прерадом отпада не трошећи сировине из природе. Ево кратког прегледа :

ПРИРОДНЕ СИРОВИНЕ           МАТЕРИЈАЛ                    РЕЦИКЛАЖА

руда гвожђа                                 метал                                   метални отпад

дрво                                                  хартија                                старе новине

песак                                                стакло                                  стаклена амбалажа

нафта                                             пластика                             пластични отпад

 

Градиво из овог чланка можете наћи и прочитати на странама 117 и 118 уџбеника.

РАЗЛОМЦИ

До сада смо учили целе бројеве из скупа природних бројева :

 

N = {1 ,2, 3, 4, 5, 6 …}

 

и из скупа природних бројева проширеног нулом :

 

N0 = {0, 1 ,2, 3, 4, 5, 6 …}

А шта се збива када треба да математички представимо део нечег целог ?

На пример :

Дакле, дељењем нечег целог на два једнака дела – добијемо две половине.

Једна половина у математици обележава се као разломак.

Како се зову елементи разломка ?

Шта то значи ?

Значи да  можемо израчунавати половине неких бројева – дељењем бројем 2 .

Нпр. :

 

 

 

 

Следећу јабуку делимо на 4 дела.

 

 

 

Извађени део је један од четири дела јабуке, односно једна четвртина Записује се разломком

Четвртину дакле добијамо дељењем нечега на 4 једнака дела.

Значи да  можемо израчунавати четвртине неких бројева – дељењем на 4 дела. Нпр. :

Осмину добијемо када нешто цело поделимо на осам једнаких делова.

Сваки од 8 делова, то јест свака осмина представљена је разломком :

Такође можемо израчунавати осмину неких бројева – дељењем броја на осам делова., односно бројем 8 .

Нпр. :

Домаћи рад

Прочитај садржај стране 96 уџбеника.

 

СКУПОВИ

Скуп воћа

 

Скуп јабука

 

 

Скуп крушака

Скуп зеленог воћа

Све што припада скупу налази се унутар затворене линије која се зове, када су скупови у питању Венов дијаграм.

Скуп је један од основних појмова у математици и описујемо га као мноштво (или целину) објеката који имају неку заједничку особину или својство.

 

Скуп чине његови чланови или елементи. Бројеви такође могу бити елементи скупа.

N = { 1, 3, 5, 7, 9, 11 …}

Скуп непарних бројева

Скуп обележавамо великим штампаним латиничним словом.

Чланови скупа су набројани унутар велике (витичасте) заграде.

 

P = { 2, 4, 6, 8, 10, 12 …}

Скуп парних бројева

Елементе скупа одвајамо зарезом.

Упознајмо се са знацима који нам говоре дали неки елеменат припада или не припада неком скупу.

И, на крају – упознајмо се са, за нас тренутно, два најважнија скупова бројева.

Домаћи рад :

Прочитај лекцију  са 91. стране уџбеника.

 

 

ДА ЛИ ВОДА И ВАЗДУХ ПРОВОДЕ СТРУЈУ – БЕЛЕШКЕ

Прочитај лекције са стране 112 и 113, односно 114 уџбеника.Белешке које следе, као помоћ у учењу, можеш преписати у свеску за предмет Природа и друштво а можеш их користити у учењу читајући их са блога.

 

ДА ЛИ ВОДА И ВАЗДУХ ПРОВОДЕ СТРУЈУ

 

Струјно коло чине:

  • извор електричне струје – батерија
  • потрошач електричне струје – сијалица
  • проводници – жица
  • прекидач

Изолатори су материјали који не проводе струју

( пластика,гума,тканина,стакло,керамика).

 

Проводници електричне струје су материјали који проводе струју.

То су метали:бакар,алиминијум,гвожђе,сребро.

 

Обична вода је добар проводник струје јер садржи растворене соли ( из чесме).

Дестилована вода не проводи струју.

Поједини водени раствори имају особину изолатора ( раствор воде са шећером или алкохолом) и не проводе струју.

ВАЗДУХ ЧУВА ТОПЛОТУ

Ваздух је топлотни изолатор.Ваздух штити наше тело од хладноће и друге ствари у нашем свакодневном животу ( термос,шупља цигле за изградњу кућа,прозор са дуплим стаклом).

 

Природни материјали крзно,вуна и перје добро задржавају ваздух и зато су добри изолатори.

Сунчева топлота као услов живота на Земљи и ваздух који чува топлоту су у нераскидивој вези.

Слој ваздуха око Земље, ваздушни омотач не дозвољава да се Земља охлади, јер у супротном на Земљи не би било живота.

НЕЈЕДНАЧИНЕ СА САБИРАЊЕМ И ОДУЗИМАЊЕМ

 

 

За данашњу лекцију из математике определио сам се за изузетно вредан видео материјал емитован на РТС у оквиру ТВ наставе.

Кликни на слику и одгледај час.

 

Домаћи рад

Уради задатак 4 са стране 92 уџбеника.

Уради задатке 1 и 3 са стране 93 уџбеника.

ОСОБИНЕ И ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈАЛА

Упознај се са особинама и врстама промена материјала гледајући презентацију.Покрени је кликом на плави наслов испод слике.

ОСОБИНЕ И ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈАЛА

Домаћи рад

Прочитај текстове са страна 108, 109, 110 и 111 уџбеника.

РАЗЛИКОВАЊЕ ГЛАСОВА Ч И Ћ, Џ, Ђ И Х

У данашњој лекцији послужићемо се драмом. Ова драма садржи грешке у изговарању неких гласова њених лица.

 

Разговор два друга

Срела се два друга после дужег времена.

БОЛЕ: Здраво Јоле. Како си? Имаш дивног кучног љубимца. Како

се зове и има ли мале кучиче?

ЈОЛЕ: Здраво Боле. Мој пас се зове Жућа, нема кучиће и не каже

се кучни, већ кућни, и нису кучичи, већ кучићи. Шта је с

тобом данас?

БОЛЕ: Мало се зафркавам. Него шта ће ти та прачка коју носиш?

ЈОЛЕ: Да гаџам голубове, џаволчичу.

БОЛЕ: Знам сада се ти шалиш са мном, јер не каже се гаџам, већ

гађам, и није џаволчич, већ ђаволчић.

ЈОЛЕ: Јесте Боле добро си приметио, значи Ч место Ћ и

Џ место  Ђ.

  • Где је све Боле грешио при изговору речи?
  • Запишите те речи.

У изговору и писању треба правити разлику између сугласника Ч и Ћ и сугласника Ђ и Џ, а то се најбоље може видети у следећим примерима:

кучни – кућни

Жуча – Жућа

прачка – праћка

џаволчич – ђаволчић

дечкич – дечкић

гаџати – гађати

ђезва – џезва

ђем – џем

Постоје и речи где се сугласник Х слабо чује при изговору, али га свакако има при писању. То су речи:

леба – хлеба

ајде – хајде

тео – хтео

оћу – хоћу

армоника – хармоника

ајдук – хајдук

 

Домаћи рад :

1. Прочитај лекцију из уџбеника „О језику“ , страна 95.

2. Наведите и запишите три примера у реченици у којој ће се употребити речи код којих треба правити разлику између сугласника Ч и Ћ.

3. Пронађи и запиши три речи где се сугласник Х у говору изоставља, а треба га изговарати.

4. Пронађите и запиши три примера у којима треба правити разлику између сугласника Ђ и Џ.

 

ЈЕДНАЧИНЕ СА НЕПОЗНАТИМ ДЕЉЕНИКОМ И ДЕЛИОЦЕМ

ЈЕДНАЧИНЕ СА НЕПОЗНАТИМ ДЕЉЕНИКОМ

1) И код ових једначина се ослањамо на чињеницу да су дељење и множење супротне рачунске операције, те од задатка са дељењем можемо сачинити задатак са множењем. Нпр.:

10 : 2 = 5,               5 ∙ 2 =10

2) Ово својство примењујемо у решавању једначине а потом правило исказујемо речима :

 

х :  4 = 7              х  је непознати дељеник

х = 7 ∙ 4               х= количник ∙ делилац

х = 28                    – непознати број је 28

Провера : 28 :  4 = 7

Непознати дељеник се израчунава тако што се количник помножи са делиоцем.

 

3) Од задатка са дељењем можемо сачинити још један задатак са дељењем. Нпр.:

10 : 2  = 5,        10 :5 = 2

4) Код једначина са непознатим делиоцем ово својство примењујемо у решавању једначине а потом правило исказујемо речима :

 

ЈЕДНАЧИНЕ СА НЕПОЗНАТИМ ДЕЛИОЦЕМ

28 :  х = 7            х  је непознати делилац

х = 28 : 7             х= дељеник : количник

х = 4                     – непознати број је 4

Провера : 28 :  4 = 7

Непознати делилац се израчунава тако што се дељеник подели са количником.

 

 

Домаћи рад :

Реши следеће једначине користећи помоћне, мале бројеве :

х :  4 = 56

675 :  х = 5

Уради задатке 5 и 6 из Уџбеника, страна 90.