ШТА СВЕ МОГУ ГЛАГОЛИ

ШТА СВЕ МОГУ ГЛАГОЛИ

Глаголи су речи које означавају радњу, стање или збивање.

 

Али, то није све.

Глагол којим означавамо неку радњу истовремено означава и лице које ту радњу обавља.

Истражимо ову тврдњу на примеру глагола ВОЗИТИ.

Ја возим бицикл.

Ти возиш бицикл.

Он вози бицикл.

 

Ми возимо бицикл.

Ви возите бицикл.

Они возе бицикл.

У нашем језику постоје три глаголска лица у једнини:

ја, ти, он/она, оно

У нашем језику постоје и три глаголска лица у множини:

ми, ви, они/оне, она

Осим тога, глаголи указују и на време у којем се радња врши.

Тања је возила бицикл са помоћним точковима.

Сава вози бицикл на школском такмичењу.

Борка ће возити бицикл, чим научи.

Разликујемо глаголске облике за

прошлост (је возила),

садашњост (вози) и

будућност (ће возити).

 

 

 

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА

На часу предмета Свет око нас учили смо о правилима понашања.

Кликни овде и линк ће ти омогућити да учиш и из ППТ презентације.

ОДУЗИМАЊЕ У ПРВОЈ СТОТИНИ – ПРЕГЛЕД

  1. Одузимање у првој десетици

 

9 – 5 =

 

  1. Одузимање једноцифреног броја од десетице

 

10 – 3 =

 

  1. Одузимање једноцифреног броја од двоцифреног, са преласком у нову десетицу

 

12 – 5 = ( 12 – 2 ) – 3 = 10 – 3 = 7

 

  1. Одузимање једноцифреног броја од двоцифреног броја друге десетице

 

17 – 4 = 13                             Или :

 

17 – 4 = 10 + ( 7 – 4 ) = 10 + 3 = 13

Или :

Ако је 7 – 4 = 3 онда је 17 – 4 = 13

  1. Одузимање једноцифреног броја од броја 20

 

20 – 4 = 16                         Или :

 

20 – 4 = 10 + ( 10 – 4 ) = 10 + 6 = 16

Или :

Ако је 10 – 4 = 6 онда је 20 – 4 = 16

  1. Одузимање десетице од двоцифреног броја

 

47 – 10 = 37                                      Или :

47 – 10 = ( 40 – 10 ) + 7 = 30 + 7 = 37

 

Или :

Ако је 40 – 10 = 30 онда је 47 – 10 = 37

 

 

  1. Одузимање двоцифрених бројева ( разлика јединица је 0 или већа од 0 )

 

 

75 – 15 = ( 70 – 10 ) + ( 5 – 5 ) = 60 + 0 = 60

 

 

37 – 12 = ( 30 – 10 ) + ( 7 – 2 ) = 20 + 5 = 25

 

 

  1. Одузимање двоцифрених бројева (јединице умањиоца веће су од јединица умањеника)

 

 

52 – 16 = ( 52 – 10 ) – 6 = 42 – 6 = 36

EКСКУРЗИЈА

Дан уочи екскурзије, вредно радимо.

Уочи поласка, заједничка фотографија.

Ево нас на Фантасту, доручак је у току.

У великој сали дворца Дунђерских …

Испред породичне капеле …

Ергела …

Зобнатица, у музеју коњарства.

Одмор, игра и освежење на Панонији.

После ручка, у амбијенту баште ресторана.

Прваци у скупштинским клупама зградe жупаније у Сомбору.

Оно што управо посматрају је највећа слика коју су видели – „Битка код Сенте“ .

САБИРАЊЕ – ВРСТЕ ЗАДАТАКА

Сабирање једноцифрених бројева

6 + 3 = 9

 

Сабирање једноцифрених бројева где је збир 10

 

8 + 2 = 10

 

Сабирање десетице и једноцифреног броја

 

10 + 4 = 14

 

Сабирање десетице и једноцифреног броја

10 + 4 = 14

5 0 + 3 = 53

 

 

Сабирање једноцифрених бројева

са прелазом у нову десетицу

 

8 + 6 = ( 8 + 2 ) + 4 = 10 + 4 = 14

 

Сабирање десетица

 

7 0 + 2 0 = 90

 

Сабирање десетица и једноцифреног броја

 

7 0 + 2 = 72

 

Сабирање двоцифреног и једноцифреног броја

 

4 3 + 5 = 40 + ( 3 + 5 ) = 40 + 8 = 48

 

 

Сабирање двоцифреног броја и десетица

 

4 3 + 20 = ( 40 + 20 ) + 3= 60 + 3 = 63

 

 

Сабирање два двоцифрена броја

 

35 + 23 = ( 30 + 20 ) + ( 5 + 3 ) = 50 + 8 = 58

 

 

Сабирање двоцифреног и једноцифреног броја

са прелазом у нову десетицу

 

4 8 + 5 = ( 48 + 2 ) + 3  = 50 + 3 = 53

 

Сабирање три сабирка

3 + 60 + 4 = 60 + ( 3 + 4 ) = 60 + 7 = 67

 

20 + 4 + 50 = ( 20 + 50 ) + 4  = 70 + 4 = 74

 

40 + 9 + 6 = 40 + ( 9 + 6 ) = 40 + ( 9 + 1 ) + 5 = 40 + 10 + 5 = 50 + 5 = 55

 

25 + 30 + 12  = ( 20 + 30 +10 ) + ( 5 + 2 ) = 60 + 7 = 67

 

19 + 20 + 35  =( 10 + 20 + 30 ) + ( 9 + 5 )  = 60 + (9  +1 ) + 4 = ( 60 + 10 ) + 4  = 70 + 4 = 74

 

ЧИТАЈ, САЧИНИ ПЛАН, ПРЕПРИЧАЈ

 

 

 

 

 

 

 

Препиши песму писаним словима ћирилице

 

 

 

 

 

 

Препиши писаним словима ћирилице и допуни речју која недостаје на крају стиха

 

 

 

 

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

 

Учили смо да неживу природу чине :

Сунце, вода, ваздух и земљиште.Осим тога, они су извори енергије.

Обновљиви извори енергије

Користе за производњу електричне или топлотне енергије, а чије резерве су сталне или се обнављају.

Врсте обновљивих извора енергије

Енергија Сунца

Сунце примећујемо је као топлотно и светлосно зрачење које служи за загревање воде и простора за становање.

Топлоту Сунца прикупљају сунчеви колектори који служе за загревање воде.

 

 

Енергија воде

Вода, односно снага кретања воде, коришћена је давно у воденицама.

 

Данас се користи се у фабрикама струје (хидроелектранама) за покретање машина које зовемо турбине и генератори, и које производе електричну струју.

Енергија ветра

Ваздух  који се креће је ветар.Снагу ветра људи су вековима користили у ветрењачама за покретање воденичног камена који жито меље у брашно.

 

Данас су ветрењаче модерније и служе за производњу електричне струје.

 

Енергија биљног отпада

Земљиште је важно за постојање биљака.

Људи користе дрвни отпад и отпад пољопривредне производње (стабло сунцокрета, на пример), пресују га у брикет који се ложи и производи топлоту.

Запамтимо : Ови извори енергије не загађују природу

и не нарушавају здравље људи.