Утврдили смо да се збир увећава за онолико колико смо увећали један сабирак.
Подсетимо се :
1600 + 400 = 2000
(1600 + 300) +400 = 1900 + 400 = 2300
Такође, утврдили смо да се збир умањује за онолико колико смо умањили један сабирак.
Подсетимо се :
1600 + 400 = 2000
(1600 – 500) + 400 = 1100 + 400 = 1500
—————————————————————————————————————–
Како можемо мењати сабирке да би збир остао исти, непромењен, сталан ?
1600 + 400 = 2000
Испробајмо са увећавањем првог сабирка.
(1600 + 100) + (400 ) = 2100
Збир се увећао за 100. Шта учинити са другим сабирком да збир буде 2000, тј. непромењен ?
(1600 + 100) + (400 – 100 ) = 1700 + 300 = 2000
Дакле, ако првом сабирку додамо неко број а од другог сабирка одузмемо тај исти број, збир се не мења.
Ако сабирке означимо са а и b , збир са с а број који додајемо (одузимамо) са x , математички записујемо правило :
a + b = c
( a + x ) + (b – x ) = c
(a – x ) + (b + x ) = c
Aли постоји један услов а то је :
Ако a , b и x припадају скупу природних бројева N , мора x = а или x > а
Да објаснимо :
300 + 500 = 800
?
(300 – 400) + (500 + 400) =
Исто, ако a , b и x припадају скупу природних бројева N , мора x = b или x > b
?
(300 + 700) + (500 – 700) =
Ако смо ово разјаснили, присетићемо се да смо замену места сабирака и здруживање сабирака користили да себи олакшамо рачунање.
Како нам својство сталности збира може олакшати рачунање, казује пример :
198 + 35 =
(198 + 2) + (35 – 2) = 200 + 33 = 233
Примени научено на следећим задацима :
143 + 205 =
580 + 157 =
Задаци :
1) Препиши ову лекцију у свеску
2) Уради у свесци задатке 3 и 7 из Радног листа, стране 80 – 81.
mojeodeljenjeblog 